Učešće građana u urbanom razvoju, način i prava

zztamara

Nama dobro poznat član
Problematika učešća građana u razvoju urbane sredine, sopstvenog okruženja otvara niz pitanja:

Kako građani delotvorno da učestvovuju u razvoju sredine u kojoj žive?
Da li smo dovoljno informisani?
Kako reagovati?
Koji su mehanizmi građanskog društva?

Pitanja na koji smo naišli , a koja se tiču problema u našoj lokalnoj zajednici...rešenja i problemi poznati i nepoznati i nama koji ovde živimo ( Banovci, Podunavlje, Stara Pazova). Problem brega u Novim Banovcima, repetitori u Starim Banovcima i mnoga druga, aktuelna pitanja uređenja i izgradnje.

Nama je posebno bitno ne bismo li iznašli modalitet po kome bi ukazivali na lokalnu problematiku i imali uticaj i prava u odlučivanju.

Evo jedne analize učešća građana u urbanom razvoju urađenom od strane "Mikro art" SBPPF dobitnika iz Srbije. Kompletan dokument u PDF formatu nalazi se u prilogu.


...
Realno, građani uspevaju da zaštite svoje interese samo vaninstitucionalnim organizovanjem, trošeći velike resurse a neretko se i fizički konfrontirajući. Ono što je indikativno u primerima koji slede jeste da institucije, posle uspešnog pritiska građana, postaju odgovornije u svom poslu.
Najilustrativniji je primer grupe “Almašani” iz Novog Sada. Oni su za javni uvid (koji se po nepisanom pravilu za sporne planove dešava u vreme godišnjih odmora) saznali 10 dana pre isteka roka za primedbe, uspeli da se organizuju i podnesu primedbu čije su javno obrazlaganje spremili u saradnji sa pravnicima i urbanističkim stručnjacima. Nakon njihovog ukazivanja na sve nepravilnosti i sporne momente novog planskog rešenja za Almaški kraj, predlagači su priznali propuste i ušli u novu proceduru izrade plana. U novom procesu, osim konsultacije sa Almašanima, angažovana je i agencija za istraživanje javnog mnjenja koja je na uzorku od 1000 građana područija obuhvaćenog planom sprovela anketu.
Organi lokalne samouprave najčešće navode nedostatak novca i drugih resursa kao razlog što aktivnije ne obaveštavaju i ne uključuju građane u proces planiranja.

U tom smislu zahvalan je primer grupe “Nasmeši se Subotici” koja je pri donošenju novog plana generalne regulacije dobila isti takav odgovor na pitanje: zašto nisu obavešteni bar oni ljudi čije su kuće predviđene za rušenje? Pošto su sami obavestili građane o planiranim promenama, javnost se uzbunila i plan je povučen
a gradonačelnik je (našao sredstva i) svima poslao pismo da njihove kuće neće biti dirane.

Da je pritisak građana plodotvoran za zaštitu javnog interesa pokazuje i primer inicijative “Zaštitimo Zvezdarsku šumu” čije aktivnosti su dovele do toga da Sekretarijat za zaštitu životne sredine promeni originalno stanovište i stane u zaštitu nekoliko hektara šume koji su originalnim nacrtom plana bili predviđeni za seču.
Ovo ukazuje na još jedan vrlo značajan aspekt uključivanja građana u definisanje javnog interesa. Naime, bez kontrole javnosti, stručnjaci (koji su uključeni u proces planiranja od izdavanja uslova do izrade plane) su, kao što je već rečeno, izloženi pritisku investitora da donesu odluke koje nisu u skladu sa strukom i protive se interesu zajednice. Veće angažovanje građana je podrška stručnjacima u donošenju profesionalnih odluka, što omogućava neophodnu ravnotežu interesa u procesu urbanizacije.

Nažalost, ni jedna od uspešnih priča pomenutih inicijativa nema nastavak koji bi bio poželjan: one ne uspostvaljaju nove, slične prakse, ne menjaju standarde ponašanja, ni u lokalu, a kamoli šire. Svaka nova situacija iziskuje novo organizovanje i novi pritisak na institucije, entuzijazam aktera, snalažljivost, mnogo vremena i energije. Neodrživost takvog modela je očigledna: građani se retko organizuju u zaštiti svojih interesa, kako zbog neinformisanosti i nerazumevanja predloženih rešenja, tako i zbog toga što to iziskuje okolnosti i kapacitete kojih često nema.

Dodatni problem održivosti ovog aktivističkog modela u zaštiti društvenih interesa je i to što organizovana grupa građana može uspešno da štiti svoje interese ali ti interesi se ne moraju nužno poklapati sa interesom šire zajednice, tj. javnim interesom. Dalje, uspeh svake od inicijativa je direktno povezan sa resursima kojim raspolaže (ljudstvo, vreme, znanje, kontakti) kao i time ko je „na drugoj strani“ (što zbog uticaja koji može imati unutar institucija tako i zbog mogućih grešaka koje su napravljene u proceduri i predloženom rešenju). Sve to sugeriše da kao što se javni interes ne može definisati ad hoc u planskim dokumentima, ne može se očekivati ni da će biti odbranjen ad hoc akcijama građana.
Da bi proces planiranja uvažio interese svih zainteresovanih strana i aktivno uključio građane neophodno je ispuniti neke strukturalne zahteve:
1. Građani treba da su adekvatno i blagovremeno informisani
2. Građani treba da razumeju planirani razvoj i njegove posledice
3. Građani treba da budu konsultovani u svim fazama procesa planiranja

Zakonodavstvo koje uređuje proces prostornog i urbanog planiranja, kao ni prateća praksa, ne reflektuju stratešku opredeljenost ka transparentnom i participativnom odlučivanju o (održivom) prostornom i urbanom razvoju.
Mehanizmi predviđeni postojećim zakonskim rešenjem pokazuju da su uloga i efektivni uticaj građana zanemarljivi, tako da više služe ispunjavanju forme nego iskrenom uključivanju ljudi u proces koji direktno menja njihovu životnu sredinu...


....
Treba uvesti javne rasprave (koje se i dalje mogu odigravati u mesnim zajednicama) na kojima informacija nije jednosmerna (kao kod javne prezentacije ili pisanih primedbi i odgovora na javnoj sednici) već omogućava dijalog između investitora, obrađivača, predstavnika lokalne samouprave i građana. Takav proces pomaže u razumevanju planiranih izmena i artikulaciji javnog interesa. Ako je konstruktivan (a ne ponovo pro forme) on dodatno osnažuje socijalni kapital zajednice.

Potrebno je uvesti i aktivno učešće građana putem interneta. Pre svega, treba omogućiti elektronsko dostavljanje primedbi na nacrte planskih dokumenata. Na taj način se smanjuje potrebna energija i vreme kako bi se građanin uključio u proces i stimuliše se šira javnost da uzme učešće u planiranju razvoja zajednice.
 

Прилози

  • 58-13_Gradjani_u_razvoju_grada_Final.pdf
    266,4 KB · Прегледа: 424
  • Like
Реаговања: vida

vida

Član
Sve je ovo super , ali nazalost gradjani su mahom nezainteresovani i uvek ocekuju od nekog drugog da im resava problem. A kada treba oni nesto da urade, nigde ih nema. Dok ne shvati vecina da ne mogu samo pojedinci da urade nesto, nema nama pomaka.
 

zztamara

Nama dobro poznat član
Moram da nas pravdam i da kažem da je to zato što ne postoji "navika" da sami rešavamo svoje probleme. To vuče iz ne tako dalekog vremena kada je u totalitarnom sistemu trebalo samo da ćutiš i plivaš a neko drugi misli za tebe. Od tada do sada nije prošlo mnogo vremena, ne postoji generacijska svest da treba gledati širom otvorenih očiju oko sebe a ne spuštati pogled.

Ili možda grešim? :wideyed:
Možda smo lenji i nezainteresovani?o_O Ma neeeeeee ;)
 
  • Like
Реаговања: Nicky

zztamara

Nama dobro poznat član
Nisam ironična, stvarno mi je drago zbog ovih smernica, ja ću da tražim da nas uključe :)

Šta ti kažeš @vida ? :thumbsup:
 

Прилози

  • Смернице-за-укључивање-организација-цивилног-друштва-у-процес-доношења-прописа.pdf
    90,6 KB · Прегледа: 254

zztamara

Nama dobro poznat član
Ova problematika naišla je na odziv u Vladi Srbije te je s tim u vezi 26. avgusta, 2014. godine donet zaključak za utvrđivanje smernica za uvođenje civilnog društva u proces odlučivanja, kao i preporuka organima Pokrajinske vlasti i organima lokalne samouprave da u procesu pripreme zakona obezbede učešće organizacija civilnog društva.
U prilogu je dokument.
 

Прилози

  • Смернице-за-укључивање-организација-цивилног-друштва-у-процес-доношења-прописа.pdf
    90,6 KB · Прегледа: 241
Последња измена:

zztamara

Nama dobro poznat član
Удружење грађана Волим Бановце одазвало се позиву Владе Републике Србије и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом за учешће у "Консултативном процесу израде националне стратегије и израду акционог плана за подстицајно окружење за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2014. - 2018. године"
Консултативни састанци одржавају се у 10 градова а ми учествујемо у Новом Саду, 10.10.2014.
У међувремену, траје онлајн коментарисање Стратегије а линк је овде
 

zztamara

Nama dobro poznat član
Учешће јавности, процена утицаја / објашњење, презентација/
 
Врх