lara

Zdravlje nema cenu
Hrišćanska kultura nalaže umerenost u svemu

Priroda i prirodni zakoni ukazuju na sklad- ravnotežu koju je čovek iz neznanja, osionosti, pohlepe... remetio a to se uvek kao bumerang vraćalo nazad. Čovek živi u svom okruženju i njegov organizam je u ravnoteži između svoji unutrašnjih mogućnosti i onoga što ga okružuje.

"... Jednom rečju, o svetskoj istoriji se može reći sve što čoveku bolesne uobrazilje može pasti na pamet. Samo jedno se ne može reći da je razuman. Pri prvoj reči čovek ima da se zagrcne. I evo šta se još svakog trenutka sreće: U životu uvek ima pristojnih i razumnih ljudi, mudraca i ljubitelja roda ljudskog, koji stavljaju sebi u zadatak da celog života postupaju što moralnije i razumnije, da tako reći, zrače svojom ličnošću svojim bližnjima, samo zato da bi im dokazali kako se na svetu zaista može živeti moralno i razumno.

A šta se dešava? Poznato je da su mnogi od tih ljubitelja, ranije ili kasnije, izdavali svoje principe i počinili neki skandal, koji put najnepristojniji.

Penicilin

Pitam vas sada: šta se može očekivati od čoveka kao bića obdarenog tako čudnovatim osobinama? Jer cela se čovekova misija, izgleda stvarno i sastoji samo u tome da čovek svakog trenutka dokazuje samom sebi da je čovek, a ne čepić na orguljama."

Čovek je u borbi za zdravlje otkrio Penicilin kojim je uspešno ušao u borbu sa bakterijama. u trenutku kad je otkriven Penicilin broj bakterija koji je stvarao penicilinazu i koje su bile neosetljive (rezistentne) na delovanje ovog antibiotika bio je mali. Nerazumna i prekomerna upotreba Penicilina dovela je do pojave sve većeg broja bakterija koje su neosetljive (rezistentne) na Penicilin. Bakterije se takođe bore za svoj opstanak.

Industrijalizacija i razvoj privrede koja, besmisleno je ponavljati, ugrozila i sve više ugrožava prirodu. Pri tom se o zaštiti životne sredine puno piše ali ne i o industrijskim produktima. Od rođenja je industrija uz nas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je krenula u borbu za povratak dojenju, jer je nauka morala da dokaže da je dojenje prirodan i najzdraviji oblik ishrane odojčadi.

Tek rođena beba ne povija se u pamučne pelene već one koje uz absorbens (o čijim efektima na bebinu kožu ne znamo ništa) obezbeđuju da beba bude suva. O veštačkim bojama, emulgatorima, konzervansima, koji se dodaju u niz namirnica koje koristimo malo smo izvešteni kako deluju na naš organizam i koje nuspojave stvaraju sami ili možda u kombinaciju sa nekom drugom hranom ili lekom.

Iz svih navedenih razloga medicinska nauka je sakupila, a prikuplja i dalje dokaze koji neadekvatnu ishranu optužuju za poremećaj metaboličkih procesa i koji za posledicu imaju pojavu bolesti.

Stoga je postala moda potraga za zdravom hranom. Ali ne za zdravom hranom koja nosi oznaku zdrave hrane, već zdravom hranom koja je proizvedena na zdravom zemljištu, na prostorima koji nisu izloženi industrijskim zagađenjima, zatim tretiranje pesticidima... sve je to na početku odnosno pre industrijske prerade. Zatim dolazi način prerade i konzervisanja te rok čuvanja. Dovoljno je razloga da zbilja brinemo kakav je kvalitet proizvoda koji kupujemo.

Međutim nije dovoljno kontrolisati šta kupujemo već kako se sami ponašamo prilikom pripreme hrane.
Poslednjih godina opsežna istraživanja i rezultati skrenuli su pažnju na biljne boje koje već sada postaju deo raznih terapija. Posebnu popularnost stekao je paradajz za koji je dokazano da je značajno sredstvo u preventivi malignog oboljenja prostate.

Istraživači sa Harvarda objavili su opsežnu studiju svojih dugogodišnjih istraživanja. utvrdili su da osoba koja hrenom unosi 6,5 mg likopena dnevno smanjuje rizik za pojavu malignog tumora prostate za 21%. Međutim utvrdili su i način kako se likopen može iskoristiti u organizmu.

Ova biljna boja koja i sam plod štiti od razornog delovanja sunca ne iskorišćava se u organizmu iz sveže salate. Da bi je organizam iskoristio paradajz mora biti termički obrađen i tretiran uljem. Naime LIKOPEN je biljna boja po svojoj strukturi sličan B-karotenima rastvorljiva u ulju i organizam je tek tako rastvorenu može koristiti.

Dakle za preventivu gusta čorba od paradajza, sos od paradajza, đuveč sa puno paradajza, pa ona čuvena naša papazjanija koja je prepuna raznog korisnog povrća, naravno bogata i paradajzom.

Ovde imamo još jedan dokaz da ni u čemu ne treba preterivati. Da nije dobra samo barena hrana. Iskustvo je donelo običaj da za zimu ostavljamo is veže mleveni i kuvani paradajz.

Hrišćanska kultura u kojoj smo odrasli nalaže umerenost, a postovi, možda će nauka dokazati, da baš tako raspoređeni pomažu organizmu u borbi za održavanjem ravnoteže i skladnom životu sa prirodom.

Paradajz čorba

Na tržištu se već nalaze preparati Likopena. Do sada nisu primećeni nikakva sporedna delovanja niti interreakcije s drugim lekovima ili suplementima. Preparat je još prilično skup jer je tehnološki proces koncentrisanja likopena skup proces.

Sa likopenom se rade i nove studije jer ima indicija, ako rezultati istraživanja to potvrde, da će biti značajan faktor u prevenciji infarkta miokarda. Za sada je izvesno da daje dobre rezultate u preventivi malignog tumora prostate te da na hiperplaziju prostate nema efekta.

I evo jednog dobrog recepta za čorbu od paradajza:
U malo ulja se izdinsta glavica crnog luka i doda 100 g paste od paradajza. Nalije se vodom i pusti da provri. Čorbi se dodaje pirinač ili rezanci. Ko voli može je začiniti sa malo pavlake.